Интервју: Драган Стевановић, државни секретар Министарства привреде

Интервју: Драган Стевановић, државни секретар Министарства привреде

Јачати економску дипломатију

Да би одлични политички односи Швајцарске и Србије били пропраћени и снажнијом привредном сарадњом, потребно је наставити ово што управо радимо: Све мере које предузима Влада су у функцији фискалне консолидације и стварања предвидивиог и стабилног пословног амбијента у Србији

Швајцарска привреда је једна од најстабилнијих на свету и швајцарски инвеститори улажу свој новац тамо где постоји сигурност зараде. Економска дипломатија мора јаче и храбрије да промовише Србију, њене предности и потенцијале. То су данас приоритети Владе и за очекивати је да ће у наредним годинама економска сарадња две земље још више добијати на значају и интезитету.

Шта је потребно учинити у економској сфери, да би одлични политички односи Швајцарске и Србије били пропраћени и снажнијом привредном сарадњом?

Србији је потребно управо ово што радимо. Све мере које предузимамо у функцији су фискалне консолидације и стварања предвидивог и стабилног пословног амбијента. Швајцарска привреда је једна од најстабилнијих на свету и они инвестирају тамо где постоји сигурност. Са друге стране, наша економска дипломатија мора јаче и храбрије да промовише Србију, њене предности и потенцијале. Данас то и јесте приоритет Владе, и верујем да ће у годинама пред нама економска сарадња добијати на значају и интензитету.

Шта су по Вашем мишљењу данас основне карактеристике пословног амбијента у Србији, које би могле бити важне за одлучивање швајцарских и других инвеститора да изаберу Србију као инвестициону дестинацију?

Пре свега, политичка стабилност и доказана политичка воља да се спроведу структурне реформе. Ове две ствари обезбеђују економски или пословни амбијент у Србији, који је компатибилан са швајцарским, а то су, по мени, први и најважнији предуслови. Цена, али и квалитет радне снаге, цена енергије, пореске стопе, повраћени политички кредибилитет земље у свету и добри трговински споразуми… Свакако, одлучна борба против корупције и јачање правне сигурности инвеститора.

С обзиром на очекивану штедњу у буџету, да ли ће Србија имати простор за давање субвенција инвеститорима и колико је то, по Вашем мишљењу, пресудно за привлачење нових инвестиција?

Србија је сасвим сигурно и у контексту подстицаја најатрактивнија инвестициона дестинација у окружењу. Очекује се и нови Закон о улагањима. Али и ово што сам подвукао у претходном питању, око радне снаге, енергије и пореза, више је него довољно као подстицај. Са друге стране, због мера штедње, Србија ће моћи да подстиче улагања и инвестиције. Штедња подразумева истовремено да алокација новца буде паметна и ефективна и у функцији раста. Подстицајна средства обезбеђујемо преко две уредбе. Једна преко СИЕПЕ, а друга кроз директну државну помоћ.

Шта ће реформе у раду јавних предузећа значити за уједначавање услова пословања приватног и државног сектора?

Србија је у претходном периоду заиста мало бринула о реалном или приватном сектору, али то се сада мења. Један од механизама да се то промени јесте свакако реформа јавних предузећа. Концепт је да кроз реформе престану да генеришу губитке и дуговања, већ да увођењем корпоративних принципа генеришу раст и позитивно делују на кретање БДП-а. Када ти велики системи, попут ЕПС-а или Железнице, лоше послују, сваки приватник је у проблему. И у смислу конкурентности и у смисли ликвидности. Али ако они имају раст, онда такође приватни сектор вуку за собом. Зато је битно да реформе наставимо истим темпом или још јаче, у овој области.


Иако нам се потенцијали разликују, верујем да не постоји правило или принцип који уређује швајцарски привредни амбијент, а који Србија не би требало да усвоји


Ко је су то основне карактеристике уређења привредног амбијента у Швајцарској за које бисте волели да их имамо у Србији?

Иако нам се потенцијали разликују, верујем да не постоји правило или принцип који уређује швајцарски привредни амбијент а који Србија не би требала да усвоји. Ту не треба бити много паметан. Подаци који описују стање швајцарске привреде најбоље упућују на такав закључак. Најстабилнија су и најконкурентнија економија на свету, а у основи су политичка стабилност, развијено образовање, развијена инфраструктура… Доминирају мала и средња предузећа, извозно орјентисана. Производе високо квалитетну робу, много улажу у истраживање и развој. Све оно што привреда једне државе треба да има или чему треба да тежи.

Колико оснивање мешовитих комора, укључујући ту и Швајцарско-српску привредну комору, утиче на побољшање имиџа Србије као пословне дестинације и на који начин министарство привреде може да сарађује са оваквим коморама?

Та сарадња се од почетка мандата ове Владе значајно мења и унапређује. Пре свега што министарство жели и мора да буде у функцији привреде а не у функцији политичке елите и интерсних група. Друго, и веома битно, Привредна комора Србије се доста променила почела је да ради свој посао. Коморе морају бити у функцији приведе, и наравно да оснивање мешовите коморе са Швајцарском има велики значај. На неки начин то је и признање Србији. Јер најстабилнија привреда на свету препознаје Србију као партнера. А у практичном смислу, то може да убрза усвајање пословних принципа из Швајцерске, као и да промовише српске потенцијале тамо.

Србија је у последњих 10 година пет пута повећала извоз у Швајцарску, а садашња покривеност увоза извозом порасла је на 50%. Колико је ово резултат производње коју су швајцарске фирме засновале у Србији, а колико резултат јачања конкурентности српских компанија?

Покривеност јесте порасла али су и даље структура и обим нашег извоза неповољни. И ту има доста простора за унапређење и то пре свега зависи од нас у Србији, колико брзо ћемо подизати привреду и постајати конкурентнији и колико ћемо успешно успети да се наметнемо захтевном тржишту Швајцарске. Присуство швајцарских компанија је свакако веома важно. У том смислу, и наше владе, а и заједничка комора, мораће на томе да раде.

На који начин су све Швајцарска и Србија повезане у сфери економских односа? (билатерални уговори, уговори са ЕФТА, чланство Србије у швајцарској групи у међународним финансијским институцијама попут Светске банке, ИМФ и ЕБРД)?

Србија и Швајцарска имају доста потписаних споразума у различитим областима. Они се односе на сарадњу у областима привреде, опорезивања, заштите улагања, па до, рецимо, социјалног осигурања. По мом мишљењу, проблем је што правни оквир за сарадњу постоји али није искоришћен у мери у којој би требао да буде, и то морамо да променимо. Понављам, услови за то у Србији сасвим сигурно се стварају.

Да ли су у плану скори сусрети српских и швајцарских привредника?

Верујем да ће се свакако у наредном периоду на агенди наших економских активности наћи и сусрети са релевантним представницима швајцарске државе и привреде.