Макс Штајнер директор Привредне коморе Шваjцарска - централна Европа

Макс Штајнер директор Привредне коморе Шваjцарска - централна Европа

Швајцарске инвестиције у Србији

Швајцарска је међу десет највећих инвеститора у Србији. Српска дијаспора би могла да има одлучујућу улогу у побољшању слике о Србији.

Са господином Максом Штајнером, директором привредне коморе Швајцарска - централна Европа, разговарамо о тој организацији и о пословним односима Швајцарске и Србије, као и о пословном форуму Швајцарска-Србија, који ова комора организује у Цириху.

Господине Штајнер, Ви сте директор Привредне коморе Швајцарска - централна Европа. Које услуге нуди ова привредна комора својим члановима и с којим циљем је основана?

Привредна комора Швајцарскa - Централна Европа је основана у јуну 1999. године у Цириху, припајањем седам билатералних привредних комора, и данас броји 130 чланова. Као потпуно приватно финансирана интересна заједница, ми промовишемо економске односе између Швајцарске и удружених SEC земаља. Ова комора укупно има седамнаест земаља чланица, међу којима је и Србија.

Као контакт и информациона платформа, SEC подржава компаније посредовањем у пословним контактима и организује манифестације у земљи и иностранству. Поред тога, SEC управља односима приватног сектора са владиним агенцијама, дипломатским представништвима, као и трговачким удружењима у земљи и иностранству.

Постоје ли српске компаније које су чланице Ваше привредне коморе?

Ми смо до данас фокусирани на чланове из Швајцарске и Лихтенштајна. Међутим, подржавамо ефикасну спољну мрежу. Тако је претходне године у Београду основана Швајцарско-српска трговинска комора ШСТК. Та комора је партнерска организација SEC и на челу са директорком Аном Грујовић повезује билатералне економске интересе и гради директан мост у нашој партнерској држави Србији.

С обзиром на предстојећи Пословни форум 16. 6. 2015. у Цириху, који је такође интересантна тема за нас, волели бисмо да знамо који су циљеви наведеног форума, као и који предавачи и гости ће учествовати на њему?

Делегација Владе Србије, на челу са премијером Александром Вучићем и министром финансија Душаном Вујовићем, ће на овом форуму информисати учеснике о будућим плановима Србије, континуираној обнови привреде Србије, као и њеној атрактивности за инвестиције. Швајцарски инвеститори ће такође представити своје успешне ангажмане, али ће споменути и постојеће дефиците. SECO Start-up фонд је инструмент који промовише инвестиције савеза, и он подржава пројекте и у Србији.

Да ли, по Вашем мишљењу, и даље постоји проблематична слика Србије у Швајцарској? Уколико постоји, да ли мислите да ју је могуће побољшати?

Нажалост, и даље постоји проблематична слика целог балканског региона. Као противтежа томе, приоритетно помаже информисање преко личних контаката. Уз планирани пословни форум 16. јуна 2015. у Цириху, покушаћемо да променимо ту слику. Притом се надамо подршци медија. Лично мислим да би бројна дијаспора у Швајцарској могла још више да допринесе побољшању те слике.

Према једном истраживању о атрактивности развојних тржишта за инвестиције, којe је спровела енглеска ревизорска компанија Прајсвотерхаус куперс, Србија је заузела седмо место. Колико је Србија атрактивна за швајцарске инвеститоре? Постоје ли у Србији активне швајцарске компаније које су Вама познате?

Поред размене робе, све значајнију улогу играју и директне инвестиције швајцарских компанија у Србији. Од 2005. године, Швајцарска је међу десет водећих страних инвеститора у Србији. Швајцарске директне инвестиције у Србији су се у периоду између 2005. до краја 2013. године акумулирале на 483 милиона евра. У 2012. години Швајцарска је, одмах иза Хрватске, углавном захваљујући компанији Нестле, заузела друго место са укупно 77,5 милиона евра. Појединачно гледано, Холцим је са преко 200 милиона евра директних инвестиција и даље највећи швајцарски инвеститор.

Фармасвис је најзначајнија „гринфилд“ инвестиција у српском фармацеутском сектору. Издавачка кућа Рингиер је 2003. године купила популарни београдски таблоид „Блиц“, а 2009. и реномирани недељник „НИН“. Интензивнија инвестициона активност је такође утврђена код швајцарских малих и средњих предузећа. Данас око 170 швајцарских компанија послује у Србији. Али далеко од тога да је потенцијал исцрпљен.

Последице економске кризе су у Србији и даље видљиве. Економски опоравак траје још увек. Да ли мислите да је упркос свим тим потешкоћама, брзи економски развој и раст Србије и даље могућ?

Темпо економског опоравка зависи у великој мери од политичког развоја у целом региону Балкана. Економско приближавање Србије према Европској Унији, али и споразум о слободној трговини са Русијом, доприносе тренутно позитивном тренду. Без политички одрживог решења сукоба на Косову, постојаће увек нови застоји који могу негативно да утичу на инвестициону климу.

Шта је, по Вашем мишљењу, пресудно за привлачење нових инвестиција у Србију?

На ово питање је делимично већ одговорено. Наравно да су интерне реформе такође битан фактор за позитивну инвестициону климу. Правна сигурност је од кључног значаја за сваког инвеститора. Док су високо образоване особе углавном у потрази за пословним изазовом, у средњем кадровском нивоу недостају добро обучени професионалци. Мислим да би Швајцарска, са својим двојним образовним системом, ту могла да послужи као пример. По мојим сазнањима, релевантни контакти су већ успостављени на највишем нивоу власти.