Издвајамо

Издвајамо

У новом броју нашег часпоиса читајте:

Новак игра за историју
Ђоковић или Федерер - ко ће бити најбољи тенисер свих времена?

Порука Њ.С. Патријарха српског Г. Иринеј:
Доводите децу у цркву да нас дух Светог Саве не остави

Даниел Павловић, потпредседник СКСШ:
Време је да се отворимо према страном и новом

Николина Милатовић Поповић:
Глас Србије далеко се чује

Имају ли политичари са презименом на ић шансе у швајцарској политици?
Вића Митровић, посланик у парламенту града Ст. Галена: Нису проблем наша презимена, већ наша неорганизованост и неодговорност

Протојереј др Мирослав Симијоновић
Христологија правослване иконе

Врло битна и лепа вест за Србе у Швајцарској: У Цириху је успостављено црквено јединство

Предсеник Савеза српског фолклора Швајцарске Ненад Миленковић: Живот није игра, игра је живот – дођите и играјте са нама


Њ.С. Патријарх српски Г. Иринеј поручио Србима у Швајцарској:
Доводите децу у цркву да нас дух Светог Саве не остави!

Благословено је ово место у Женеви где приносимо молитве за сав наш православни свет да се упути у духовни живот. Овде сте нашли своје нове домове и узели слободан дан како би заједнички прославили највећи дан у нашој православној цркви. Одслужио сам Свету Литургију како би изразили захвалност нашем апостолу Светом Сави који нам је створио државу, организовао цркву у земљи Србији, увео просвету у наш народ и привео нас Христу.

Поносимо се његовим духом и нашом културом, дичимо се нашим храмовима, а диве им се и други народи. Заједнички прослављамо свог учитеља који је личним примером показао како да служимо Господу, да се вратимо својој слави с молитвом да се држите пута Светог Саве.

Доводите децу у цркву да нас дух Светог Саве не остави!

У Цириху успостављено црквено јединство

На сајту Епархије аустријско-швајцарске је 27. фебруара објављена једна вест која је веома обрадовала све Србе у Швајцарској: после дугогодишњег неспоразума дошло је до помирења и успостављања црквеног јединства...

Нови Црквени центар за Србе у кантону Луцерн

Црквена општина Луцерн је прошле године прославила десет година постојања. Црквена слава Рођење Пресвете Богородице је прослављена у римокатоличкој црвки Светог Јосифа у месту Перлен. Велика је вероватноћа да наша црквена општина од римокатоличе цркве откупи овај Црквени центар у Перлену...

Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Господин Андреј је начелно дао своју сагласност и благослов за куповину овог Центра, али је нагласио да ће коначни благослов и одобрење за куповину дати Епархијски управни одбор Епархије аустријско-швајцарске...

Величанствен дочек Нове године у Цириху

Српска заједница је и ове године широм Швајцарске обележила Српску нову годину. Издвојили смо међутим , прославу коју су организовале по први пут заједно парохије Светотројичиног и Светоуспењског храма у Цириху

Музички програм је чинила позната уметничка група Легенде. Имали смо ту част да поразговарамо и са члановима групе пред сам почетак свечаности. Специјано за наш магазин Зоран Дашић Даша је изјавио:
"Од изузетног значаја је очување културне баштине у дијаспори а нарочито прославе оваквог карактера . Изузетна нам је част што нас је управо црква позвала да будемо гости на оваквој прослави. Одушевљени смо амбијентом који је на веома високом нивоу као и гостима који су вечерас овде и драго ми је да је сала испуњена до последњег места."


мр Николина Милатовић Поповић од 1998. године ради на пословима комуникације са расејањем у Радио телевизији Србије, Канцеларији за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе Србије и Министарству спољних послова – Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. У интервјуу за наш часопис поручује:

Уколико односе матичне државе и расејања посматрамо кроз матрицу Информисање – Комуникација – Повезивање – Поверење на добром смо путу. Налазимо се у фази уздржане комуникације и дискретног повезивања, а поверење ће уколико истрајемо доћи касније.

О нашем расејању највише дознајемо из медија, матичних, уколико уредништва имају свест о важности теме, али и медија дијаспоре, уколико им то капацитети дозвољавају

У Стратегији очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону из 2011. године, унапређење информисања путем електронских медија и интернета третира се као важан вид очувања националног идентитета...

На тему економске одрживости медијских онлајн пројеката дијаспоре, закључено је да су медији српских заједница у иностранству препуштени филантропији или држави...

Утицајни или не, али управо портали дијаспоре и бројни припадници онлајн заједнице дијаспоре и Срба из региона на друштвеним мрежама укључили су се без икаквих резерви у кампању #NOKOSOVOUNESCO.

Цео интервју читатајте у нашем штампаном издању...


Сву лепоту православне иконе можемо схватити кроз призму њеног христолошког тумачења. Ми ћемо укратко да издвојимо основне мисли које нас упућују у свет мистичног богословља православне иконе.

Хришћански оци првих векова па до наших дана, описују свој метафизички доживљај Бога као „светлост“. Спознајом Бога кроз светлост, по Св. Симеону Новом Богослову (+1022), као „делић силе Божанства“, чини добре људе да и они светле, бивају просветљени Божанском светлошћу и почињу да сијају, по мишљењу истог Св. Симеона, „као Христос“. С обзиром на то да се Божанска светлост открива само у тренуцима молитвеног општења са Богом, долазимо до закључка да су светитељи живописани на икони представљени у тренутку молитве када су такође били осветљени Христом – охристовљени!

Из тог разлога свака „византијска“ икона просијава из лика светог Христову Божанску светлост. Такође сваки лик светог на „византијској“ икони сведочи охристовљење – обожење личности...


”Синанксис светих пред престолом Господњим”, јајчана темпера и акрил на дасци, 2011, протојереј др Мирослав Симијоновић

Цео текст читајте у нашем штампаном издању...


Ексклузивно у интервијуу за наш часопис , Вића Митровић први човек из Србије коме је пошло за руком да буде избран у парламент града Санкт Галена поручује:

Проблем не представљају наша презимена, већ наша неорганизованост и неозбиљност

Мене Швајцарци нису прецртавали због мог презимена. Наши људи не желе да подрже некога ко улази у политичку борбу овде. То сам ја врло добро искусио. Многи нису желели ни да ми се јаве на телефон када сам био у кампањи и када ми је била потребна њихова подршка и помоћ.

Одговрно тврдим: да је 400 наших људи (а има их сигрно толико са правом гласа у кантону Санкт Гален) два пута гласало мене, а тако нешто је по швајцарским изборним правилима могуће, ја бих сада био посланик у кантоналном парламенту. Велики је успех, међутим, и то што сам прошао на локалном нивоу.

Медијске манипулације: „ми не треба да чекамо да се нешто деси, па да онда реагујемо, већ морамо догађајима ићи у сусрет и бити увек у корак с временом.“

Цео интервју читајте у нашем штампаном издању...


Један од циљева за надолазеће време је мотивисати више младих људи да се прикључе и да унесу идеје које имају. Даље, желим да покушам да у организацију донесем тему интеграције, тј. како продубити сарадњу са швајцарским удружењима. Ту видим енорман потенцијал за напредак, јер је већина српских удружења и организација прилично затворена и мало контактирају са осталима.

Било је ситуација у којима су ме називали Сербела, Југо, Сербсли и другим називима. Презиме -ић је било узрок спуштања слушалице када сам тражио стан. Али довољно рано сам сам себи рекао да сам у ствари привилегован. Ко још може да одрасте у две културе, ко има два матерња језика и две домовине?

У контексту овог интервјуа поставио бих можда питање: „Шта сам спреман да дам или да уложим да би се саживео са једним друштвом и супротно, колико сам спреман да се отворим ка страном и ка новом?“

Цео интервју читајте у нашем штампаном издању...


Ко ће бити најбољи тенисер свих времена?

Новак Ђоковић је освојио своју шесту титулу на Аустралиан опену. Са овим трофејом Ђоковић има укупно једанаест Гренд слем титула и отвара се могућност да на листи најбољих свих времена претекне и швајцарског тенисера Роџера Федерера и постане најбољи играч у историји светског тениса.

Нолету је било потребно десет година и 45 одиграних мечева да коначно престигне Федерера и поведе у међусобним дуелима са 23 према 22. Колико ће година бити потребно да престигне свог великог ривала по броју освојених Гренд слемова и да ли ће му то поћи за руком?

Тешко је рећи колико Федерер још може да издржи, колико пута ће моћи да 'укрсти рогове' са Ђоковићем. Сигурно је једно, Федерер полако маршира ка књигама историје, али чује кораке иза себе. Овога пута ти кораци припадају другом тенисеру, бар за сада…

Цео текст читајте у нашем штампаном издању...


Страна 1 од 2